Шта је меланхолија:
Тхе меланхолије то је осећај који карактерише стање дубоке туге, који се код појединаца манифестује као малодушност, малодушност и апатија према стварима и према животу.
Меланхолија, у овом смислу, претпоставља тенденцију ка тужним и песимистичним мислима, трајни осећај хендикепа и сталну фиксацију на сопствене недостатке, као и губитак интереса за емоционалне афере.
Меланхолија се рађа из различитих разлога: зато што нисмо задовољни собом, јер се осећамо незадовољно у животу, јер верујемо да су нам потребне ствари које не можемо добити. Отуда, меланхолија има имплицитно неприхватање наше садашњости и склоност је да умањи наша достигнућа.
Реч меланхолија, као таква, потиче из латинског меланхолија, а ово заузврат од грчког μελαγχολια (меланхолија), што значи „црна жуч“ или „атрабилис“. Ова апоена потиче из теорија четири хумора, замишљени од старих Грка како би објаснили порекло болести и промене темперамента код појединаца.
Дакле, у зависности од већег утицаја једне од телесних течности у човековом телу, појединци би се могли класификовати као сангуини (крв), флегматик (флегм), колерик (жута жуч) и меланхолик (црна жуч). У том смислу, управо је црна жуч код људи проузроковала тужно, потиштено и безвољно понашање које карактерише меланхоличне појединце.
Меланхолија у психологији
На пољу психологије, оно што је раније било познато меланхолије, данас се зове депресија. У том смислу, карактерише га стање акутне туге, дубок осећај песимизма и велика малодушност и губитак интереса за живот уопште.
Као такав, психоаналитичар Сигмунд Фреуд, у свом раду Туга и меланхолија, сматрали су да се од тренутка када се меланхолија трајно настанила у појединцу трансформисала у патологију, јер је спречавала нормалан развој њихових свакодневних активности, ометајући им живот на социјалном, радном и производном нивоу. Стога се данас то третира као болест и за његово лечење се захтева употреба антидепресива.
