Шта је псеудоним:
А. псеудоним то је Име користи, обично аутор од уметника да замени право име. Псеудоним може функционисати и као придев да би указао на то да особа користи друго име уместо свог (на пример, „псеудонимни роман“) или да би се позвао на дело овог аутора (на пример, „псеудонимни писац“). Долази из грчког ψευδωνυμος (псеудоним), формирао ψευδος (псеудо, нетачно) и ονομα (онома, име). Реч „псеудоним“ не сматра се правилно синонимом за друге сличне изразе, као што су „алиас“, „надимак“, „надимак“ или „надимак“. У другим областима као што су филм или музика, често се назива „сценским именом“ (нпр. „Елтон Јохн је уметничко име Региналда Кеннетх-а Двигхт-а“).
Псеудониме користе различити разлози. Неки од њих могу бити почаст местима или другим људима. Понекад су то због етничких, правних, пословних, породичних разлога или због заштите приватности.
Примери псеудонима
Едгар Аллан Пое
Име Едгар Пое је додато 'Аллан' због презимена његове породице домаћина. Око 1827. године, у свом раду као новински писац, користио је псеудоним Хенри Ле Реннет. 1827. године пријавио се у војску под именом Едгар А. Перри. Прва објављена збирка његових песама, Тамерлан и друге песме, приписано је „бостонцу“. Књига Гавран објављен је у Тхе Америцан Ревиев: А Вхиг Јоурнал под псеудонимом Куарлес.
Карлос Фуентес
У почетку је Мексиканац Царлос Фуентес написао неке од својих књижевних и политичких критика као Пертинак Лецтор. 2006. године објављена је књига полицијских прича под насловом Мистерије Опере под именом Еммануел Матта. Новинари и књижевни критичари тврдили су да је Еммануел Матта заправо био псеудоним Царлоса Фуентеса.
Сор Јуана Инес Де Ла Цруз
Мексичка списатељица Јуана Инес де Асбаје и Рамирез де Сантиллана, познатија као Сор Јуана Инес де ла Цруз, понекад носи надимак 'Феник де Америца', 'ла Децима Муса' или 'ла Децима Муса мекицана'. Ова три имена, према томе, не би се сматрала псеудонимима, јер су квалификована имена која у овом случају разликују Сор Јуану Инес де ла Цруз, истичући њен значај у шпанској литератури.
Пабло Неруда
Пабло Неруда је заправо псеудоним писца Рицарда Елиецера Нефтали Реиеса Басоалта. Овај псеудоним је можда заслуга чешког писца Јана Неруде или књиге Студирај у Сцарлет Артхура Цонан Доиле-а у којем се говори о виолинисткињи по имену Гуиллермина Мариа Францисца Неруда, (у свом венчаном имену Вилма Норман-Неруда).
Псеудоним или псеудоним
Употреба речи „псеудоним“ је дозвољена, иако у садашњем шпанском језику ова реч има аферезу у којој се 'п-' уклања усмено и писмено, па је пожељна употреба 'псеудонима'. У неким речима као што су „психологија“ или „психијатар“ почетно „п-“ се не изговара, али се задржава у писаном облику.
Псеудоним жене
Током историје неке жене су понекад користиле псеудоним да би сакриле свој пол у друштву које није дозвољавало или није прихватало жене да пишу или објављују о одређеним темама. Ово је случај Цецилије Бохл де Фабер и Ларреа која је потписала надимак Фернан Цабаллеро. Остали примери писачица које су користиле псеудониме су Цхарлотте Бронте (чији роман Џејн Ејр објављена је под именом Цуррер Белл) или Луцила де Мариа дел Перпетуо Соцорро Годои Алцаиага (која је псеудоним Габриела Мистрал користила као омаж песницима Габриеле Д'Аннунзио и Фредериц Мистрал).
Познати псеудоними
Остали примери синонима за познате људе су Марк Твен (Самуел Лангхорне Цлеменс), Левис Царролл (Цхарлес Лутвидге Додгсон) и Рицхард Бацхман (Степхен Кинг).
