Шта је глобализација:
Глобализација је а историјски процес светске интеграције у економској, политичкој, технолошкој, социјалној и културној сфери, која је свет учинила све више повезаним местом. У том смислу се каже да је овај процес свет учинио глобално село.
Прогресивно растварање економских и комуникационих граница генерисало је капиталистичку експанзију. То је заузврат омогућило глобална финансијска улагања и трансакције усмерене на удаљена или нова тржишта, под условима који су раније били веома тешки, скупи или неисплативи.
Процес глобализације изменио је начин на који земље и субјекти међусобно комуницирају. Имао је велики утицај на економски (тржиште рада, међународна трговина), политички (успостављање демократских система, поштовање људских права), као и на већи приступ образовању и технологији, између осталог.
Карактеристике глобализације
Најважније карактеристике глобализације су следеће:
- То је планетарни феномен, односно манифестује се у целом свету;
- универзална је, јер обухвата све аспекте људског и друштвеног живота;
- неједнака је и асиметрична, јер утиче на врло различите начине у складу са степеном развијености сваке земље и њеним уделом у учешћу у светској сили;
- непредвидљив је, односно његови резултати се не могу предвидети;
- зависи од повезаности и телекомуникација;
- претпоставља просторну реорганизацију производње;
- глобализује робу и фаворизује једнообразност потрошње;
- формира глобални финансијски модел.
Предности и недостаци глобализације
Глобализација доводи до низа акција које имају и позитивне и негативне аспекте, па се стога помињу предности и недостаци овог великог процеса интеграције.
Тхе предности глобализације би:
- Развој глобалног тржишта;
- међусобна повезаност компанија са приступом рачунарским ресурсима;
- већи приступ информацијама;
- промет увезене робе и производа;
- повећање страних инвестиција;
- експоненцијални развој међународне трговине;
- унапређење међународних односа;
- процеси културне размене;
- повећан туризам;
- технолошког развоја.
Између недостаци глобализације можемо споменути
- Неспособност националне државе као ентитета контроле и администрације;
- ометање или гушење развоја локалне трговине;
- повећани страни интервенционизам;
- концентрација капитала у великим мултинационалним или транснационалним групама;
- проширење јаза у расподели богатства;
- изградња глобалне културне хегемоније која угрожава локалне идентитете;
- једнообразност у потрошњи.
Узроци и последице глобализације
Тхе узроци глобализације непосредније што можемо споменути биле су:
- промене у међународној геополитици 20. века;
- крај хладног рата;
- консолидација капиталистичког модела;
- потреба за ширењем економских тржишта;
- револуција у телекомуникацијама и информационој технологији;
- ослобађање тржишта капитала.
Можемо рачунати између последице глобализације као историјски процес следеће:
- Екстремно сиромаштво и концентрација богатства: Богатство је концентрисано у развијеним земљама и само 25% међународних инвестиција одлази у земље у развоју, што утиче на повећање броја људи који живе у екстремном сиромаштву.
- Пораст незапосленостиНеки економисти тврде да су последњих деценија глобализација и научна и технолошка револуција (одговорни за аутоматизацију производње) главни узроци повећања незапослености.
- Губитак културних идентитетаКритични аутори глобализације такође тврде да она фаворизује губитак традиционалних културних идентитета у корист идеје о глобалној култури, наметнуте утицајем великих сила на остатак света.
Врсте глобализације
Економска глобализација
Економска глобализација састоји се од стварања светског тржишта које не укључује царинске баријере како би се омогућило слободно кретање капитала, било финансијског, комерцијалног и продуктивног.
Успон економски блокови, односно земље које се удружују ради унапређења комерцијалних односа, као што је то случај Мерцосур талас Европска унија, резултат је овог економског процеса.
У 21. веку економска глобализација се интензивирала више, постигавши утицај на тржиште рада и међународну трговину.
Политичка глобализација
Глобализација је подстакла стварање и развој различитих механизама за реаговање и решавање бескрајних проблема који су постали глобални и који утичу на све нас. Неки примери за то су климатске промене, стопе сиромаштва, коришћење природних ресурса, између осталог.
Из тог разлога су створене међународне институције и организације, на пример, Уједињене нације (УН), како би се суочили са овим проблемима и пружили најбоље могуће решење.
Технолошка глобализација
Технолошка глобализација обухвата приступ информацијама, Интернету и медијима, као и различита технолошка и научна достигнућа у индустрији и здравству.
Живимо у међусобно повезаном свету, информације се деле брже и на даљину, људи су више информисани о томе шта се дешава у њиховој земљи и широм света путем различитих постојећих канала комуникације.
Превозна средства такође су имала користи од технолошког и научног напретка. На пример, развијени су механизми за смањење потрошње горива и нивоа загађења, а возила између осталог имају и веће сигурносне системе.
Културна глобализација
Културна глобализација је настала као последица међународних односа који проистичу из размене информација, технологије, економије, туризма, између осталог.
Ширењем потрошачких тржишта и разменом културних добара и услуга дошло је до важних веза између земаља и заједница кроз биоскоп, телевизију, књижевност, музику, гастрономију, моду, позориште, музеје, између осталог.
Ово има бројне позитивне и негативне стране. Неки истичу ширење универзалних вредности, већи приступ информацијама и културну размену.
Међутим, на мање друштвене групе утиче потрошња културних производа већег обима, па чак и губитак одређених вредности.
Социјална глобализација
Социјалну глобализацију карактерише одбрана једнакости и правде за сва људска бића. Узимајући у обзир ово значење, може се потврдити да је глобализовани свет у друштвеној сфери онај у којем се сва људска бића сматрају једнакима без обзира на своју социјалну класу, верска уверења или културе.
Порекло глобализације
Глобализација је опипљив феномен, посебно од краја 20. века и почетка 21. века. Обично се истиче да имао свој почетак доласком Колумба у Америку крајем КСВ века и колонизацијом европских сила широм света.
Овај процес је експоненцијално наглашен од Индустријске револуције 19. века и преоружавања капитализма, а свој пуни облик стекао је од друге половине 20. века.
Глобализација је резултат консолидације капитализма и потребе за проширењем тока светске трговине, као и главни технолошки напредак, посебно у комуникацијским питањима.
Иновације у области телекомуникација и информационе технологије, посебно Интернета, одиграле су одлучујућу улогу у изградњи глобализованог света.
- Неолиберализам.
- Капитализам.
- Глобализација.
