Шта је Универзум:
Универзум Простор и време су оно што обухвата све што постојие, то јест, све врсте материје, планете, енергија, светлост, звезде, сателити, галаксије и други небески објекти, укључујући законе и физичке константе које њима управљају. Стога је Универзум тешко објаснити или измерити.
Универзум може бити бескрајно велик или може садржати друге универзума, међутим, постоје стручњаци који верују да је, иако је Универзум сигурно веома велик, такође коначан и наставља да се шири према космолошкој хипотези о Велико замрзавање.
Тренутна научна сазнања утврдила су да је величина Универзума веома велика, што отежава израчунавање, јер се са сигурношћу не зна које су његове границе, а та иста величина чини је бесконачном.
Међутим, кроз астрономска посматрања познато је да је Универзум дугачак најмање 93 000 милиона светлосних година (1 светлосна година је удаљеност коју светлост пређе у једној години).
Исто тако, неки научни истраживачи бране да постоји неколико димензија које формирају коегзистирајући и међусобно прожимајући универзум, а који се не мешају.
Теорија Велики прасак
Теорија о Велики прасак о Велики прасак, покушава да објасни порекло Универзума, из овог разлога тренутно постоји сазнање да се Универзум шири и постаје све хладнији и хладнији, јер је пре био врућ и непријатељски расположен.
Међу првим научницима који су развили ову теорију могу се поменути Александар Фриедман, Георгес Лемаитре, Едвин Хуббле, Георге Гамов, између осталих.
Астрономи верују да би било логично помислити да је све почело сјајном ватреном куглом која се проширила да би формирала Универзум пре приближно 13,7 милијарди година.
За друге су простор и време створени у Велики прасак. На почетку Универзума, свемир је био потпуно празан и постојала је велика кугла материје бесконачне густине, која је била веома врућа, а затим проширена и охлађена да би коначно произвела звезде и галаксије које данас постоје.
Верује се да не постоји центар Универзума јер не постоји ивица Универзума. У коначном Универзуму простор је закривљен, па би било могуће путовати милијардама светлосних година у правој линији и природно доћи тамо одакле сте започели.
- Звезда.
- Галаки.
- Тамна материја
Како настаје Универзум
Научници су утврдили различите карактеристике које описују како настаје Универзум.
Што се тиче њене боје, у историји се веровало да је црна, као што се примећује када гледамо у небо ведрих ноћи.
Међутим, 2002. године астрономи Карл Глазеброок и Иван Балдри у научном раду су тврдили да је Универзум заправо боја коју су одлучили да космички рез назову браон (врло светло браон).
Ова студија се заснивала на мерењу спектралног опсега светлости која долази из велике запремине Универзума, синтезујући информације које пружа укупно више од 200.000 галаксија.
Чини се да тренутни свемир који се може посматрати има геометријски раван простор-време, који садржи врло малу густину масене енергије.
Чини се да се примарни састојци састоје од 72% тамне енергије (која долази од ширења Универзума), 23% хладне тамне материје (невидљива маса, тренутно не емитује довољно електромагнетног зрачења да би се детектовала, али је приметна по сила гравитације) и 5 атома% (видљива маса).
Такође, Универзум се састоји од различитих типова галаксија, које су масивне групе звезда и групација галаксија. Процењује се да Универзум може да чини око 100 000 милиона галаксија.
Млечни пут
Млечни пут је наша галаксија. Према запажањима, он има масу од десет до дванаест сунчевих маса и има решеткасти спирални тип (има централну шипку од које се одвајају два спирална крака).
Такође, има просечни пречник око 100.000 светлосних година и процењује се да садржи око 200.000 милиона звезда, међу којима је и Сунце.
Сунчев систем
Сунчев систем је део Млечног пута и садржи осам планета, која су тела која се окрећу око звезде.
Ове планете називају се Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун, потоњи се сматра патуљастом планетом. Све ове планете имају сателите, а то су звезде које се окрећу око планета, осим Меркура и Венере.
На крају 2009. године више од 400 екстрасоларних планета откривено је изван нашег Сунчевог система, међутим, технолошки напредак омогућио је да се утврди да овај број расте добром брзином.
