Угљоводоници: шта су, класификација и карактеристике - Абоут-Меанинг.цом

Шта су угљоводоници?

Угљоводоници су органска једињења чија се молекуларна структура формира из везе атома водоника и угљеника.

Тхе формула основни угљоводоници су следећи: Ц._ИксХ._И..

Ова органска једињења се могу наћи у различитим стањима материје: течним, гасовитим (природни гас или кондензацијом) и на крају у чврстом стању.

Тхе Нафта (у течном стању) и природни гас (у гасовитом стању) су смеше угљоводоника. Угљоводоници су извор из којег се добијају друге органске супстанце, попут фосилног горива.

Карактеристике угљоводоника

• Они су органска једињења која формирају само атоми водоника и угљеника.
• Обично нису биоразградиви.
• Они су хидрофобни, односно нерастворљиви у води.
• Они су липофилни, односно растворљиви у органским растварачима.
• Када је сагоревање оптимално или потпуно, они производе воду и угљен-диоксид.
• Када је сагоревање неадекватно или непотпуно, они производе воду и угљеник или угљен-моноксид (чађу).

Класификација угљоводоника

Постоје две главне врсте угљоводоника. Погледајмо сваку засебно.

Ароматични угљоводоници или арени

Они су органска једињења циклично карактерише га заједничко језгро, познато као бензен. Може бити две врсте:

• Моноциклични: они код којих је молекул водоника у бензенском прстену замењен бочним ланцима, односно остацима угљоводоника. На пример, Метилбензен или толуен (Ц.₆Х._5-ЦХ₃).
• Полициклично: су они који садрже два или више језгра бензена.

Алифатски угљоводоници

У основи се састоје од водоника и угљеника и немају ароматични карактер. Његови ланци су отворени и могу бити и линеарни и разгранати. Алифатски угљоводоници су подељени на:

• Засићени угљоводоници или алкани: су они чије су карбонске везе једноставне. Алкани садрже једноструке везе угљеник-угљеник. Општа формула за алкане је следећа: (Ц._нХ._{2н + 2}) На пример, етан.
• Незасићени угљоводоници: су они који садрже двоструке или троструке везе угљеник-угљеник. Они су део ове групе:
  • Алкени или олефини: са двоструким везама угљеник-угљеник (ЦХ₂= ЦХ₂). На пример: Лимонене (из лимунских уља).
  • Алкини или ацетилени (са троструким везама угљеник-угљеник). На пример: етин (ХЦ≡ЦХ).

Одакле потичу угљоводоници?

Угљоводоници се обично налазе у резервоарима, лежиштима или резервоарима на нивоу подземља, било на копненој платформи или на морској платформи.

Процес који резултира добијањем угљоводоника састоји се од четири фазе. Упознајмо их.

1. Дубока седиментација

Угљоводоници настају распадањем и термичком трансформацијом седимената органске материје (алге, биљни остаци, животиње) таложених на великој дубини, који су садржани у тзв. темељна стена, односно у стеновитом подножју тла.

2. Грејање и притисак

Концентрација температуре и притиска који се вековима врши на органску материју узрокује да се она трансформише у течност (уље) или гас. Трансформација органске материје зависи од присуства подлоге.

3. Миграција угљоводоника са стене у стену

Једном трансформисани, угљоводоници мигрирају у поре тзв складишне стене, односно песак и уситњене стене које могу да упијају и избацују течности. Складишне стене имају две карактеристике: порозност и пропусност. То, дакле, није конкавни резервоар како се обично замишља.

4. Задржавање у замци за уље или непропусним стенама

Се зове замка за уље до геометријског облика стене за складиштење где је течност заробљена. Замка је покривена а печат стена то спречава избацивање дотичног угљоводоника на површину.

• Нафта
• Природни гас
• Органски састојци; састојци органског порекла

Употреба и значај угљоводоника

Остале важне супстанце настају од угљоводоника, без којих савремени и индустријски живот какав познајемо не би био могућ.

У ствари, угљоводоници се много користе и на индустријском нивоу и у свакодневном животу, јер од њих добијамо:

• Енергетски ресурси: односи се на горива из угљоводоника која омогућавају мобилизацију индустрије, транспорта, пољопривреде и електричне енергије за домаћу потрошњу. То је готово 80% светске производње електричне енергије.
• Сировине: Корисно у производњи производа попут пластике, мастила, гуме, синтетичких влакана за текстил, детерџената, оловака, инсектицида и хемијских производа уопште.
• Специјални производи: Ту спадају асфалт, масти за моторе и опрему, мазива, парафини итд.

Супституисани угљоводоници

Односи се на она једињења која, иако деле исту основну структуру угљоводоника, садрже и атоме других хемијских елемената. Овај део молекула са овим карактеристикама назива се функционална група.

На пример:

Халогенизована једињења попут оних која су укључена у пестициде, репеленте, раствараче или расхладна средства.