Шта је Иус:
Иус То је појам из римског права; његова дефиниција данас можемо га изједначити са оним објективног права: односи се на скуп правила и норми који чине правни систем.
Јувенцио Целсо млађи, римски правни саветник који је живео између 1. и 2. века наше ере, дефинисао иус или закон као „уметност онога што је добро и поштено“ изјавом на латинском: „иус ест арс бони ет аекуи”.
Ова изјава се сматра једном од основних догми римског права, јер садржи неке од њених принципа.
Прво, референца на арс је обично узимана у смислу тецкнена грчком, τεχνη), што алудира на „кнов-хов“.
Добра (бони) у међувремену би алудирао на оно што се морално сматра адекватним или исправним.
И праведноаекуи), заузврат, односило би се на правду која се примењује на посебне и конкретне случајеве, где равнотежа никада не сме да се преврне ни на једну страну, већ све актере сматра једнакима пред правдом.
Укратко, иус у древном Риму на скуп добрих и праведних правила која су саставили мушкарци и примењивали на њих (да их разликујемо од божанског права или фас), стога га можемо сматрати претходним еквивалентом нашем садашњем концепту права.
Од иус, заузврат су изведени и други гласови, као нпр иудек, што значи ‘судија’; иуститиа, 'Правда'; или иуриспрудентиа, 'Право'.
Остали законски услови везани за реч иус Су:
- Иус гентиум, као закон нација;
- Иус цивиле, Грађанско право;
- Иус пуниенди, право на казну;
- Иус поенале, објективно кривично право;
- Јус цогенс, императивно међународно право;
- Иус домицилии, право пребивалишта;
- Иус соли, права на земљиште;
- Иус сангуинис, крв у праву;
- Иус натурале, природни закон;
- Иус публицум, јавно право;
- Иус приватум, приватно право;
- Иус цоммуне, Опште право.
