Шта је Цооператива:
Када се користи реч задруга је да се односи на а удружење које формирају произвођачи, продавци или потрошачи производа, чија је сврха дистрибуција добити или користи равноправно међу својим члановима.
Задруга је најраспрострањенији облик субјекта социјалне економије, њен међународни симбол су Твин Пинес.
ИЦА је скраћеница која се односи на Међународна задружна алијанса је организација која је задужена за удруживање и промоцију задружног покрета широм света, активност која се проводи од 1985. године.
Задруга је удружење које ужива аутономију и којем су се чланови добровољно придружили како би створили демократску организацију у којој се администрација и управљање морају вршити на начин на који се договоре њени партнери, што се углавном ради у контексту и параметри тржишне економије или мешовите економије.
Важно је нагласити да велика већина задруга настаје да би задовољила потребе чланова, као и њихове економске, социјалне и културне тежње које су заједничке сваком од чланова.
Врсте задруга
- Уштеда: су она која се такође називају кредитним, јесу компаније чија је корпоративна сврха задовољење финансијских потреба својих партнера и трећих лица, обављајући активности типичне за финансијску институцију.
- Рада: такође називане производним задругама, су оне које су задужене за одржавање и унапређење својих чланова на одређеном тржишту рада, било непуно радно време или пуно радно време, захваљујући производњи добара и услуга које задруга сама обавља или испоручује .
- Пољопривредни или аграрни: је онај у којем пољопривредници или произвођачи удружују своје ресурсе у различитим областима делатности, као што је производња, где снабдевају семе, ђубриво, између осталог (задруге за снабдевање) или оне у којима се дистрибуира, пакује или продаје пољопривредне производе ( тржишне задруге).
- Школа: су они који чине установе основног, средњег, специјалног или високог образовања за подучавање и учење њихових партнера и њихове деце, њихова главна сврха је образовна, а затим економска.
Задружни принципи
Постоје класични и тренутни принципи задруга, који су послужили као основа за њихов развој и развој, у оквиру првог можемо пронаћи следеће: демократска контрола, повраћај вишка сваком члану или партнеру, слободно придржавање, ограничени интерес капитала ( што разликује друштва), неутралност, продаја готовине која се временом мењала као и промоција и образовање у корист кооративизма.
У односу на тренутне принципе можемо напоменути следеће: демократска контрола организације, отворено и добровољно придржавање њених чланова или чланова, аутономија и независност задруге, сарадња између задруга као стандарда рада, образовања, забаве и информације партнера и свих тих истих чланова као и посвећеност коју задруга мора имати са заједницом и шире са друштвом уопште.
Разлике између задруге и компаније
- Иако задруге функционишу на сличан начин као пословна организација или комерцијално друштво, оне имају своје изразите разлике и различите начине рада, на пример, можемо рећи да компаније траже добит или новчану корист, док задруге желе да реше или задовоље потребе партнера или чланова.
- Добит у предузећима користи само предузетнику, док вишак задруге користи за њу, а самим тим и корист за све чланове који је чине.
- Предузећа траже веће користи без обзира на трошкове да би их достигла, напротив, задруга тежи да задовољи потребе које су се појавиле за стварање самог себе и које су уобичајене међу њеним члановима.
- У предузећу или његовом великом делу радници немају моћ, док у задрузи партнери имају начин да утичу на њене одлуке, јер имају глас и гласају у скупштинама које се одржавају у складу са њиховим статутима.
- Број партнера у предузећу је ограничен, док је у задрузи неограничен према статутима ове друге.
- У предузећима циљеви не зависе од њихових чланова, док у задрузи циљеви зависе од потреба чланова који га чине.
Задруга у Мексику
Католичка црква је по немачком систему од 1902. године почела да промовише задруге, међутим оне су нестале 1926. захваљујући верским прогонима, а тек 1951. прве три задруге су основане у Мексико Ситију, захваљујући управи Мексичке социјалне Секретаријат, у режији оца Педра Веласкуеза.
Затим је 1881. године основана задруга Цруз Азул, али је 1932. године била експроприсана од владе државе Хидалго.
1964. године рођена је Цаја Морелиа Валладолид са циљем да допринесе социјалном и економском развоју својих чланова и тако формира штедионицу.
1991. године појавио се правни документ који препознаје популарне штедионице, а који је објављен кроз Општи закон о кредитним помоћним организацијама и делатностима.
До 1995. године основано је Цаја Популар Мекицана, које је било Штедно-кредитно друштво које су чиниле 62 штедионице.
Тренутно у аутономним општинама Запатиста постоји пословни модел колективног друштва који настоји да промовише предузетништво и иницијативу заједница за стварање задруга које помажу у задовољавању потреба присутних у заједницама.
Треба напоменути да је држава са највећим бројем регистрованих задруга на свету Венецуела, захваљујући друштвеном покрету који је спроводио покојни бивши председник Хуго Чавес који је извео револуционарни покрет спроводећи нови модел социјалне правде.
