Први светски рат, назван у то време Великим ратом, био је међународни ратни сукоб са епицентром у Европи који се протезао од 1914. до 1918. Погледајмо његове главне узроке и последице у развоју.
Узроци Првог светског рата
Радикализација национализма
Пред крај 19. века, идеологија национализма већ се била учврстила у европској машти. Национализам је постављао идеју да ће се народ ујединити на основу заједничке културе, језика, економије и географије и да ће одатле извирати судбина за коју су рођени.
Уз ово, национализам је прихватио и прихвата идеју да је легитимни начин управљања нацијом национална самоуправа.
У тим околностима, већ формиране нације бориле би се да створе репертоар симбола и елемената који ће дефинисати њихов идентитет и такмичити се против других у постизању њихове судбине. У оним регионима у којима су царски модели опстајали, попут Османског царства и Аустроугарске, започео је процес ерозије.
Експоненцијални развој индустрије наоружања
Индустрија наоружања такође је достигла врло висок ниво развоја, што је подразумевало дизајн новог и бољег оружја: биолошког оружја, бацача пламена, митраљеза, граната, ратних тенкова, бојних бродова, подморница, авиона итд.
Земље су уложиле велике количине новца у производњу овог оружја, а било је и оних који су били спремни да их употребе.
Ширење европског империјализма
У 20. веку дошло је до вишка у производњи индустријализованих производа широке потрошње, што је захтевало нова тржишта, као и набавку нових и нових сировина.
Подстакнути национализмом и изгубивши контролу над Америком у 19. веку, европске државе започеле су конкуренцију за доминацију афричком територијом као каменолом ресурса, као и конкуренцију за контролу ван-европских тржишта.
Империјализам је представљао озбиљан унутрашњи проблем за Европу, између осталог и због неједнаке дистрибуције афричких колонија.
Док су се Велика Британија и Француска концентрирале на све бољу и бољу територију, Немачка је имала мало и била је мање повољна, а Аустроугарско царство је захтевало одређени удео у подели.
Геополитичке тензије у Европи
Ситуација није била ништа боља ни у Европи. Нације су се бориле једна против друге како би прошириле своје зоне контроле и показале своју моћ. Тако је унутар регије настао низ сукоба који су погоршавали тензије. Међу њима можемо споменути:
- Француско-немачки сукоб: од француско-пруског рата у 19. веку, Немачка је под Бисмарковим вођством успела да припоји Алзас и Лорену. У 20. веку Француска је поново претендовала на доминацију над регионом.
- Англо-немачки сукоб: Немачка се такмичила за контролу тржишта са Великом Британијом, која је доминирала њиме.
- Аустро-руски сукоб: Русија и Аустроугарско царство се боре за контролу над Балканом.
Формирање међународних савеза
Сви ови сукоби подстакли су стварање или обнављање међународних савеза теоретски оријентисаних на контролу моћи неких земаља над другима. Ти савези су били:
- Немачка унија у рукама Отта вон Бисмарцка (1871-1890), који је намеравао да формира германску јединицу и служио је за привремено задржавање Француске.
- Тројни савез формиран 1882. У овоме су у почетку биле Немачка, Аустроугарско царство и Италија. Међутим, током рата Италија неће подржати Тројни савез и приклонит ће се савезницима.
- Тројна антанта, основана 1907. против Немачке. Земље које су га првобитно формирале биле су Француска, Русија и Велика Британија.
Атентат на надвојводу Франциска Фернанда од Аустрије.
Атентат на надвојводу Франца Фердинанда од Аустрије није био толико узрок, колико детонирајући Првог светског рата.
Одржао се 28. јуна 1914. године у граду Сарајеву, главном граду тадашње провинције Аустро-Угарске, Босне и Херцеговине. Извршио га је екстремиста Гаврило Принцип, члан српске терористичке групе Мано Негра.
Као непосредна последица, аустроугарски цар Франц Јозеф И одлучио је да објави рат Србији 28. јула 1914.
Француско-руски савез устао је у одбрану Србије и Британија је стала на њихову страну, док се Немачка позиционирала у корист Аустро-Угарске. Тако је започео Први светски рат.
Последице Првог светског рата
Људски и материјални губици
Први светски рат био је први рат масовних размера познат човечанству. Равнотежа је била заиста застрашујућа и оставила је Европу заглибљену у хиљадама потешкоћа.
Највећи проблем? Европљани су на ратиште отишли менталитетом 19. века, али технологијом 20. века. Катастрофа је била огромна.
Са људске тачке гледишта, Велики рат је, као што је тада био познат, оставио број погинулих 7 милиона цивила и 10 милиона војника током напада, само током напада.
Поред тога, разматра се утицај индиректних смртних случајева изазваних глађу, ширењем болести и онемогућавањем незгода изазваних током напада, што је генерисало проблеме попут инвалидности, глувоће или слепила.
Потпис Версајског споразума
Први светски рат завршава се потписивањем Версајског споразума из кога се Немцима утврђују услови предаје чија ће тежина бити један од узрока Другог светског рата.
Потписивањем Версајског споразума, формирањем Друштво нација 1920. године, непосредни претходник Организације Уједињених нација. Ово тело би обезбедило посредовање између међународних сукоба како би загарантовало мир.
Економске последице
У економском смислу, Први светски рат значио је велике губитке новца и ресурса. Прва ствар била је уништавање индустријског парка, посебно немачког.
Свеукупно гледано, Европа је била изложена растућем социјалном јазу између богатих и сиромашних, који је произашао како из материјалних губитака, тако и због физичког инвалидитета након борбе, изазваног удовством и сирочадом.
Економске санкције успостављене против Немачке бациће земљу у крајње сиромаштво и ометаће њен опоравак, што ће створити велику нелагоду и незадовољство савезничким земљама.
Упркос свим европским напорима да одржи своју доминацију, Први светски рат задао му је тежак економски ударац који је поткопао њену међународну хегемонију и фаворизовао успон северноамеричке економске хегемоније.
Геополитичке последице
Као последица Првог светског рата, немачка царства су нестала; Аустроугарска; Османско и Руско царство. Ова последња била је сломљена руском револуцијом која се догодила 1917. године, покренута, између осталог, учешћем овог царства у Великом рату.
Европска мапа је реструктурирана и појавиле су се државе попут Чехословачке, Мађарске, Естоније, Финске, Летоније, Литваније, Пољске и Југославије.
Поред тога, Немачка је претрпела велике територијалне губитке који су, бројчано, чинили 13% њених домена само у Европи.
Немачка је морала да уступи Француској Алзас и Лорену; Белгији је предао регије Еупен и Малмеди; до Данске, северно од Шлезвига; до Пољске, неких региона Западне Пруске и Шлеске; до Чехословачке, Хултсцхин; Литванији, Мемелу и, коначно, Лиги нација уступио је контролу над Данзиг-ом и индустријским регионом Саар, који су остали под његовом управом око три деценије.
Овоме је додата и предаја њихових прекоморских колонија, које су биле распоређене међу савезницима.
Идеолошке последице
Последице Првог светског рата нису биле само економске или материјалне. На сцени би се појавили нови идеолошки дискурси.
Крајње лево, проширење комунизам, који је први пут на власт ступио на власти Руском револуцијом 1917, од своје теоријске формулације 1848.
Крајње десно, рођење националсоцијализам (нацизам) у Немачкој и фашизам у Италији, са одговарајућим изворима зрачења.
Упркос дубоким разликама, свим овим теоријама заједничко би било одбацивање либералног капиталистичког модела.
- Комунизам.
- Нацизам.
- Фашизам.
