Шта је мртво у зденцу, а живо у весељу:
„Мртви до извора и живи до радости“ је а говорећи оно што се користи када особа умре и њихови рођаци или рођаци добију новчану или материјалну корист као последица поменуте смрти.
Централна идеја изреке „мртви у бунар, а живи у радост“ је смрт и добробити које многи појединци могу уживати након ове ситуације.
Тако, обичај је да се користи критички, посебно када људи врло брзо забораве покојника и више брину о одржавању или погодностима које ће ускоро добити захваљујући наведеној смрти.
На пример, двоје деце након смрти оца, пре неколико дана, непрестано се свађају око расподеле разних средстава која је оставио њихов отац.
Људи се мрзе и цензују на ову ситуацију, посебно када се покојник брзо заборави и већа пажња посвети благодатима након поменуте смрти, због чега користе изреку „мртви у бунар, а живи на радост. "
С друге стране, у многим ситуацијама се као иронија користи и изрека „мртви у бунар, а живи на радост“ према ставовима које неки људи заузимају након смрти вољене особе или члана породице.
На пример, када покојник наследи сву новчану и материјалну имовину коју је имао заједно са покојном супругом и, за кратко време, буде виђен на улици како ужива у наследству у друштву новог партнера. У тим случајевима се изрека користи као иронија и подсмех.
Међутим, постоје они који користе „мртве у бунар, а живе на радост“ како би пронашли начин да оду после лошег тренутка и наставе даље, ван туге или бола.
С друге стране, „мртви до извора и живи до радости“ такође се користи у разним ситуацијама које нису повезане са смрћу, већ одсуством некога ко генерише опште благостање.
На пример, проблематични играч је избачен из фудбалске утакмице, сада други играчи могу да играју без бриге да ће их други повредити.
Види такође Мртви до гроба а живи до хлеба.
